Varalicom na grabljivca
Prozdrljiv, nepredvidljiv i nezasit. To su samo neki od epiteta koje mozemo pripisati jednoj od najlepsih riba - kraljevskom bandaru. Riba koju cene ribolovci, poznavaoci vodenog sveta i sladokusci, nastanjuju dublji deo vodenog toka koji je obogacen kiseonikom. Obicno se pritaji uz samo dno, nedaleko od stena ili podvodnih prepreka jer zbog svoje konstitucije i fizickih osobina nije u stanju da se odupre jakoj vodenoj struji. Upravo je ovo osnovni razlog zbog kog bandar vise voli mirne zone usca sa polustajacom vodom. Krecu se u jatima, rastu veoma sporo i najcesce ne dostignu svoju punu velicinu.
Sto sporije reke
Ponasanje recnog bandara je nepredvidljivo. Desava se da varalicarenje pored jata donese nekoliko uzastopnih ulova, ali isto tako i da ne zakacite ni peraje. Cesto je pojava da sa promenom varalice imamo nekoliko izvanrednih ulova, posle kojih nastupa zatisje. Uglavnom zakljucujemo da "na tom mestu ribe vise nema".
A cela istina je da je bandar jos uvek tu, nadohvat stapa, ali je prestao da napada varalicu iz ko zna kog razloga ili se jednostavno pomerio u stranu, tamo gde varalica ne doseze. Zasto?
Bandar preferira recno dno prekriveno kamanjem ili vodenim rastinjem. Preporucuje se loviti ga na sporim i dubokim ravnicarskim rekama cije su obale oivicene kamenitim nasipom ili kejevima. Poenta je da ovakve konstrukcije sprecavaju eroziju tla i time privlace ribu. Snaga vodene sturje i smene vodostaja vremeneom pri dnu stvaraju manja ili veca udubljenja u kojima grabljivice cekaju u zasedi. Zato varalicu treba prezentovati u blizini takvih supljina.
Gde se krije
Zabacuje se ne previse daleko od obale, po mogucstvu pod pravim uglom. Odmah po izbacaju varalice masinica se zakoci da bi se struna zategla. Struja vuce varalicu nizvodno. Povremeno treba trzati stapom, tek da joj se "udahne zivot". Pre nego sto dodje tik uz ivicu, treba otpustiti kocnicu kako bi se struna otpustila, a varalica potonula dublje ka dnu.
Zatim pocinje namotavanje, narano, u slucaju da je struja isuvise spora. U suprotnom, varalicu ostavljamo da sama "odradi" svoj deo posla, sto ce zavisiti od otpora koji mozemo ispitati temelje nasipa.
Jos jedan teren pogodan za lov bandara je tzv. "zemljani gaz" na rubu dugog i ravnog pescanog dna koje ima tendenciju skretanja. Posto na prvom stepeniku zemljanog gaza prirodnog nanosa, strujanje vode osetno slabi, mnoge riblje vrste, pa tako i grabljivice, ovde nalaze idealno utociste. Ove prepreke se uspesno mogu prebroditi pravilnim zabacajem. S obzirom da se pescani nanosi mogu stvoriti na sredini recnog toka, ukoliko ne posedujemo camac, zabacaji sa obale ce biti veoma dugi.
Da bi se ovakva zona lova maksimalno iskoristila, varalicu treba bacati pod pravim uglom u odnosu na nasu poziciju na obali. Smanjenje jacine recne struje u zoni nanosa na dnu pogoduje ravnomernom tonjenju varalice i njenom zadrzavanju na najpozeljnijoj dubini.
Treca zona u kojoj bandari vrlo rado borave, narocito u periodu posle opadanja vode, jesu bocni rukavci i manje pritoke. I ovde recna struja slabi usled " sirenja" obale. Na dnu se obicno nalazi drvece i granje koje je nabujala reka ostavila duz obale ili pak cvrsti tepisi vodenog rastinja koji i te kako privalce bandara.
Najpreporucljivija taktika je da se ribolovac usanci na uscu pritoke. Na tom mestu je veoma lako oceniti jacinu recne struje, njeno kretanje, brzinu i bistrinu. Iako je struna slabija to ne ometa varalicu i njeno kretanje. Ipak stap treba drzati u polozaju sto nize nagnut ka vodi i sporo voditi mamac.
Ognjen Adamovic
BISTRO 1999.
